DJI banovan u Americi!

U poslednjih nekoliko dana internet je bukvalno eksplodirao jednom vešću - apsolutni lider na tržištu i gigant u proizvodnji dronova DJI je banovan u Americi! Naslovi su dramatični, reakcije još dramatičnije, a istina kao i obično malo složenija, dublja i zanimljivija nego što staje u jedan X-ić, sliku ili članak. Priča o DJI-u i SAD-u nije počela danas niti je ovo neka iznenadna odluka doneta preko noći. Ovo je kulminacija višegodišnjeg procesa u kome se tehnologija, geopolitika, strahovi, interesi i tržište sudaraju na poprilično brutalan način. DJI je godinama bio sinonim za dronove. Ne JEDAN OD, nego THE ONE. Standard! Njihove dronove koriste fotografi, videografi, filmske ekipe, inženjeri, poljoprivrednici, geodeti, spasilačke službe, hobisti, pa čak i državne institucije širom sveta. I upravo tu počinje problem. Kada jedna kompanija iz Kine drži ogroman deo globalnog tržišta u oblasti koja ima i civilnu i potencijalno vojnu primenu, alarmi u Vašingtonu počinju da zvone.

Zvanično objašnjenje američkih institucija je nacionalna bezbednost. Strah da dronovi mogu prikupljati podatke, da ti podaci mogu završiti tamo gde ne treba, da kineski zakoni mogu obavezati kompanije da sarađuju sa državom. Da budemo fer, nijedna država ne voli da ključna infrastruktura, pa makar i leteća kamera, dolazi iz sistema nad kojim nema kontrolu. Problem je što, do danas, nije javno iznet nijedan konkretan dokaz da DJI zaista zloupotrebljava podatke korisnika. DJI sa svoje strane godinama ponavlja isto - PODACI SU POD KONTROLOM KORISNIKA! Postoje offline modovi rada, serveri za zapadne korisnike su van Kine, a rađene su i nezavisne bezbednosne revizije, gde je utvrđeno da je onako kako DJI i garantuje. Ali u ovoj igri percepcija je često važnija od tehničkih činjenica.

Ono što se sada desilo nije klasična zabrana u smislu da su svi dronovi prizemljeni. Ako već posedujete DJI dron u Americi, možete da nastavite da letite. Problem je u budućnosti. Novi modeli, nove FCC sertifikacije, novi proizvodi. Tu je praktično povučena ručna. Bez posebnih odobrenja, koja se retko dobijaju, DJI više nema slobodan prolaz na američko tržište. I tu nastaje haos.

Kada je odluka stupila na snagu?

Odluka koja se široko opisuje kao banovanje DJI dronova u Americi doneta je 23. decembra 2025. godine, kada je Federalna komisija za komunikacije SAD (Federal Communications Commission – FCC) ažurirala svoju Covered List tako da obuhvata i strane dronove i kritične komponente, uključujući proizvode kompanije DJI i drugih proizvođača napravljene izvan SAD-a. Odluku je doneo FCC, nezavisna američka regulatorna agencija zadužena za komunikacije, ali je temelј ove odluke bila nacionalno-bezbednosna procena izvršne vlasti SAD-a koja je konstatovala da strani dronovi predstavljaju neprihvatljive rizike po nacionalnu bezbednost. Ovu procenu omogućio je i deo američkog zakona o odbrani iz 2025. godine (National Defense Authorization Act – NDAA), koji je predvideo obaveznu reviziju pre nego što uređaji ostanu izuzeti od zabrane. Ova odluka konkretno ne zabranjuje korišćenje već kupljenih i FCC-odobrenih dronova, već blokira novu FCC opremnu autorizaciju za nove modele i komponente koje bi trebalo da se uvoze i prodaju u SAD-u. Postojeći dronovi koji su već dobili odobrenje i modeli koji su ranije ušli na tržište i dalje se mogu legalno koristiti, prodavati i servisirati.

Američko tržište dronova je ogromno!

Ali još veći je ekosistem koji se oko njega razvio. Hiljade firmi zavise od DJI-a, ne zato što su „fanovi brenda“, nego zato što alternativa praktično ne postoji u tom odnosu cene, kvaliteta i pouzdanosti. Kada se taj lanac preseče, posledice nisu samo pitanje cene dronova drugih brendova, već skuplji projekti, sporiji rad, manje inovacija, preciznosti, kvaliteta... kao i veći troškovi za krajnje korisnike. Reakcije javnosti su podeljene. Jedan deo podržava odluku uz klasičan argument da bezbednost nema cenu, a drugi deo, naročito profesionalci, vidi ovo kao političku odluku koja tehnološki unazađuje industriju i tera tržište u monopol domaćih, skupljih i često slabijih rešenja.

Kako će ovo uticati na DJI?

Za DJI ova odluka nije došla iznenada, već predstavlja nastavak višegodišnjeg pritiska iz SAD-a. Iako je američko tržište izuzetno važno, DJI se od početka postavlja smireno i bez dramatičnih reakcija, jasno poručujući da smatra da se ovde ne radi o tehničkom ili bezbednosnom problemu, već o političkoj odluci. Kompanija je svesna da je prostor za poslovanje u SAD-u ozbiljno sužen, ali ne deluje kao da planira povlačenje ili kapitulaciju.

U svojim zvaničnim saopštenjima DJI dosledno ponavlja nekoliko ključnih stavova: da nikada nije delio korisničke podatke sa bilo kojom vladom, da korisnici imaju potpunu kontrolu nad podacima i da dronovi mogu da se koriste i bez internet konekcije. Takođe, više puta su istakli da su otvoreni za nezavisne bezbednosne provere i tehničke revizije, naglašavajući da do danas nisu predstavljeni javni dokazi koji bi potvrdili optužbe na njihov račun.

Istovremeno, DJI sve više fokus prebacuje na globalno tržište, jasno stavljajući do znanja da SAD nisu jedino mesto gde se razvija industrija dronova. Njihova poruka je pragmatična: nastaviće da razvijaju proizvode, inoviraju i podržavaju korisnike tamo gde im je to dozvoljeno, uz očekivanje da će se pravila i politička klima vremenom menjati. Umesto panične reakcije, DJI se ponaša kao kompanija koja ulazi u novu fazu poslovanja — svesna da tehnologija danas mora da preživi i van tehničkih okvira.

A šta ovo znači za nas, korisnike u Srbiji?

Kratkoročno, verovatno ništa dramatično. Srbija trenutno nije deo ovog konflikta. DJI se i dalje slobodno prodaje, koristi i servisira, a pravila letenja i dalje određuju domaće institucije i evropski regulatorni okviri. Međutim, dugoročno gledano, Srbija se nalazi na specifičnoj tački između različitih političkih i ekonomskih blokova, što može doneti indirektne posledice. Ako se globalna podela tehnologije produbi, moguće je da će oprema postajati skuplja, da će novi modeli kasnije stizati na tržište ili da će u određenim projektima izbor drona postati pitanje usklađenosti sa pravilima stranih partnera.

U praksi, to može značiti da domaći profesionalci u budućnosti neće razmišljati samo o kvalitetu kamere, stabilizaciji ili dometu, već i o kontekstu u kome se snimak koristi. Za lokalne projekte razlike verovatno neće postojati. Za međunarodne saradnje, infrastrukturne projekte ili poslove sa stranim kompanijama, izbor tehnologije može postati deo ugovornih uslova. Dron tako polako prestaje da bude samo alat, a postaje deo šire priče o tome kome tehnologija pripada i pod čijim pravilima se koristi.

Ovo nije kraj dronova, niti kraj za DJI. Ovo je početak perioda u kome korisnici moraju biti svesniji šire slike, ne zato što to žele, već zato što tehnologija više ne postoji izolovano, već u svetu u kome granice nisu samo geografske, već i političke.

Da li je ovo početak kraja DJI-a?

Iako je u pitanju ozbiljan udar i odsecanje jednog velikog i izuzetno važnog izvora prihoda, realnije je da se radi o još jednom testu prilagodljivosti kompanije. DJI je kroz svoju istoriju više puta pokazao sposobnost da optimizuje poslovanje na isti način na koji je optimizovao svoje proizvode promišljeno, precizno i bez suvišnih poteza. Iza tog uspeha ne stoje samo uređaji, već ljudi, kreativni i inženjerski umovi koji su DJI izgradili u ono što danas jeste.

Zbog toga je teško zamisliti scenario u kome se kompanija jednostavno povlači ili gubi zamah. Mnogo je verovatnije da će se DJI prilagoditi novom stanju, preusmeriti fokus na tržišta na kojima i dalje ima slobodu delovanja i paralelno raditi na strategijama koje bi jednog dana mogle omogućiti povratak na američko tržište. Na koji način i u kom obliku to će zavisiti od političkih i regulatornih okolnosti koje se brzo menjaju.

Za sada su to pretpostavke i prostor za razmišljanje, ali jedno je jasno. DJI ne deluje kao kompanija koja je izgubila pravac, već kao ona koja se nalazi u fazi pregrupisavanja. A istorija tehnoloških lidera često pokazuje da upravo takvi periodi postaju uvod u sledeću veliku evoluciju.